99 АЛЛАХОВИХ ИМЕНА
99 Аллахових имена (ар.: أسماء الله الحسنى esma Allāh ul-husnā, што значи „најљепша имена Бога“) су света Божја имена у исламу, односно Његови атрибути. Овим именима је Бог назван у Кур’ану, хадису (говору посланика Мухаммеда) и исламској вјерској литератури, те њима муслимани зазивају Аллаха у својим молитвама. Муслимани вјерују да је Бог Сам Себи надјенуо сва Своја имена, нека је објавио у kкуранском тексту, некима је подучио Своје посланике (особито Мухаммеда), некима Своје добре робове (вјернике), а неке је задржао за Себе, те сакрио од појавног свијета. Аллах (الله - Allah) је особно име Бога, а Његова најузвишенија титула јесте Рабб (رب - Rabb), што значи Господар.
Аллахова лијепа имена
Аллах је властито име Једног, Јединог, Истинскога Бога. Поред овог имена, у Кур’ану и суннету спомињу се и друга Аллахова имена. С обзиром на то Аллаха нико боље не зна од Њега самога а од Његових створења најбоље Га познаје његов посланик Мухаммед а.с., о Аллаху и Његовим именима може се говорити једино на темељру Кур’ана и суннета. Аллах се због тога не може, нити смије, описивати никаквим људским категоријама, него онако како Он сам Себе описује и онако како Га описује Његов посланик.
Кроз Своја имена Аллах нам пружа основне информације о Себи како бисмо својим ограниченим могућностима разумјели Његову божанску природу (ذات) и Његова својства (صفات). Тако је Аллах, како сам Себе у Кур’ану описује, Највећи, Свемогућ, Створитељ и Одржаватељ свемира и свих створења, Праведни Владар Који све види, све чује и свим стварима управља према Својој вољи. Он је Вјечно Живи, Први и Последњи, без почетка и краја, неограничен временом и мјестом и Сам Себи довољан. Аллах је наш највећи Помагач, Заштитник, Доброчинитељ и Хранитељ, Који живот и смрт даје, наша искрена покајања прима и молбама нашим удовољава. Из Своје неограничене љубави и милости Он нам опскрбу шаље и на Прави Пут упућује. Када су асхаби питали Мухаммеда, а.с., о Аллаху, Аллах им је одговорио: Реци (Мухаммеде): “Он је Аллах – Један! Аллах је Онај Коме се свако у невољи обраћа! Није родио и рођен није, и Њему нико раван није” (112:1-4).
Будући да је Аллах Вјечан и Трајан и својства која изражавају Његова имена су вјечна и трајна. Због тога је Аллахова нарав јединствена а особине апсолутне, тако да никоме и ничему није сличан и зато се с Њим ништа не може поредити. Створитељ мора бити другачије нарави од ствари и бића које је створио, јер када би био исте природе као та створења, био би временски ограничен па би због тога и Он требао имати творца. Међутим, Његова својства су апсолутна и зато ништа није као Он. Због тога се својства живота, слуха, вида, знања, моћи, власти и сл. која посједују људска створења разликују од Аллахових својстава по томе што су временски ограничена, несавршена и слабијег интезитета.
Калиграфија једног од најљепших Аллахових имена: „Ер-Рахман“ – Свеопћи Доброчинитељ, Премилосрдни
99 Аллахових имена (ар.: أسماء الله الحسنى esma Allāh ul-husnā, што значи „најљепша имена Бога“) су света Божја имена у исламу, односно Његови атрибути. Овим именима је Бог назван у Кур’ану, хадису (говору посланика Мухаммеда) и исламској вјерској литератури, те њима муслимани зазивају Аллаха у својим молитвама. Муслимани вјерују да је Бог Сам Себи надјенуо сва Своја имена, нека је објавио у kкуранском тексту, некима је подучио Своје посланике (особито Мухаммеда), некима Своје добре робове (вјернике), а неке је задржао за Себе, те сакрио од појавног свијета. Аллах (الله - Allah) је особно име Бога, а Његова најузвишенија титула јесте Рабб (رب - Rabb), што значи Господар.
Аллахова лијепа имена
Аллах је властито име Једног, Јединог, Истинскога Бога. Поред овог имена, у Кур’ану и суннету спомињу се и друга Аллахова имена. С обзиром на то Аллаха нико боље не зна од Њега самога а од Његових створења најбоље Га познаје његов посланик Мухаммед а.с., о Аллаху и Његовим именима може се говорити једино на темељру Кур’ана и суннета. Аллах се због тога не може, нити смије, описивати никаквим људским категоријама, него онако како Он сам Себе описује и онако како Га описује Његов посланик.
Кроз Своја имена Аллах нам пружа основне информације о Себи како бисмо својим ограниченим могућностима разумјели Његову божанску природу (ذات) и Његова својства (صفات). Тако је Аллах, како сам Себе у Кур’ану описује, Највећи, Свемогућ, Створитељ и Одржаватељ свемира и свих створења, Праведни Владар Који све види, све чује и свим стварима управља према Својој вољи. Он је Вјечно Живи, Први и Последњи, без почетка и краја, неограничен временом и мјестом и Сам Себи довољан. Аллах је наш највећи Помагач, Заштитник, Доброчинитељ и Хранитељ, Који живот и смрт даје, наша искрена покајања прима и молбама нашим удовољава. Из Своје неограничене љубави и милости Он нам опскрбу шаље и на Прави Пут упућује. Када су асхаби питали Мухаммеда, а.с., о Аллаху, Аллах им је одговорио: Реци (Мухаммеде): “Он је Аллах – Један! Аллах је Онај Коме се свако у невољи обраћа! Није родио и рођен није, и Њему нико раван није” (112:1-4).
Будући да је Аллах Вјечан и Трајан и својства која изражавају Његова имена су вјечна и трајна. Због тога је Аллахова нарав јединствена а особине апсолутне, тако да никоме и ничему није сличан и зато се с Њим ништа не може поредити. Створитељ мора бити другачије нарави од ствари и бића које је створио, јер када би био исте природе као та створења, био би временски ограничен па би због тога и Он требао имати творца. Међутим, Његова својства су апсолутна и зато ништа није као Он. Због тога се својства живота, слуха, вида, знања, моћи, власти и сл. која посједују људска створења разликују од Аллахових својстава по томе што су временски ограничена, несавршена и слабијег интезитета.
Калиграфија једног од најљепших Аллахових имена: „Ер-Рахман“ – Свеопћи Доброчинитељ, Премилосрдни
Нема коментара:
Постави коментар