Uvod u filozofiju religije

ФИЛОЗОФИЈА РЕЛИГИЈЕ

Филозофија религије (лат. religare - везати, повезати) је грана филозофије која се бави испитивањем централних тема и појмова укључених у религијску традицију, религијских проблема и појмова (нпр. постојање, нужност, судбина, стварање, грех, правда, милост, искупљење, бог) и њиховим значајем за филозофију.

Филозофија религије разматра питања која се тичу потојања Бога, бесмртности душе, проблема зла и патње. Она укључује све кључне области филозофије: метафизике, епистемологије, логике, етике и теорије вредности, филозофију језика, филозофију науке, права, социологије, политике, историје итд.

Развој

Током историје, многи филозофи су промишљали религијске појмове са филозофског становишта. Филозофија религије се традиционално сматрала делом метафизике. У својој Метафизици, Аристотел говори о непокренутом покретачу да би означио оно што је узрок свем кретању, а само није покренуто. Овај термин се касније, а посебно у средњевековној филозофији, користио да означи Бога.

У средњем веку су формулисани многи докази за постојање бога, као што су пет доказа за постојање Бога Томе Аквинског или Анселмов онтолошки доказ. Такви докази изгубили су своје опште важење од 18. века, иако још увек утичу на неке филозофе.

Немачки филозоф Имануел Кант је подвргао темељној критици средњевековне доказе о постојању бога. Кант сматра да о сфери трансценденталног (о богу, бесмртности душе, итд.) можемо имати само неке идеје и уверења, али не и теоријско знање, јер у покушају да их умски одредимо нужно се заплићемо у противречја, у „антиномије чистог ума“. Неприхватање ове агностичке позиције, према Канту, неизбежно води у разне облике догматизма.

Од Фојербаха (19. век) у филозофском промишљању религије постоји тенденција која се на социјалну и антрополошку димензију верских уверења, или их третира као манифестацију различитих политичких тежњи.

Филозофија религије је као засебна филозофска дисциплина заснована у 20. веку.


Темељна питања

Филозофија религије поставља питање да ли су религијски појмови засновани или се примењују просто метафорички; има ли уопће смисла говорити о стварању, вољи, знању доброти, милости, или постојању једног или мноштва?

Нека од темељних питања филозофије религије су:

●    Постоји ли Бог? Ако да, какав је он или она?
●    Имамо ли душу? Ако да, живи ли она и након смрти тела?
●    Догађају ли се чуда?
●    Требамо ли религијски дискурс схватити дословно?
●    Је ли судбина само ствар среће?
●    Зашто на свету постоје патња и зло?
●    Шта је религијско искуство и шта нам оно може поручити?
●    како се религија може повезати с научним погледом на свет?
●    Мора ли свет имати смисла?


Референце

1. Сајмон Блекбурн: Филозофија религије, Оксфордски филозофски речник (Светови - Нови Сад, 1999.)
2. Никола Скледар: Филозофија религије Имануела Канта
3. Evans, C. Stephen (1985). Philosophy of Religion: Thinking about Faith. InterVarsity Press. p. 16.
4. Mel Thompson: Filozofija religije (Zagreb, 2003.)